phenacaine 英 ['fiːnəkeɪn] 美 ['fenəˌkeɪn] 基本解释 n.[药]芬那卡因(一种局部麻醉药,尤用于眼科) 同首字母单词 p [pi:] pa [pɑː] paal [pɑːl] paba pablum ['pæbləm] pabouche [pɑː'buːʃ] pabulum ['pæbjʊləm] pabx pac [pæk] paca ['pækə] pacchionian pace [peɪs]